EU nije samo posmatrač globalne svemirske trke
Tehnološki i izvozni podaci za 2024. godinu potvrđuju da je Evropska unija ozbiljno zakoračila u ligu svetskih svemirskih sila. Prema izveštaju Eurostata, EU je izvezla svemirske proizvode u vrednosti većoj od 1,2 milijarde evra, što prevazilazi nivo iz 2019. godine i ukazuje na konstantan rast sektora.
Glavni kupac evropske svemirske opreme su Sjedinjene Američke Države, koje su učestvovale sa čak 77,3% u ukupnom izvozu. Slede Indonezija i Južna Koreja, čime je potvrđeno da evropska tehnologija ima globalnu primenu, čak i van tradicionalnih tržišta.
U isto vreme, EU je uvezla svemirsku tehnologiju u vrednosti od 166 miliona evra, što je porast u odnosu na 117 miliona iz 2019. godine. Ovi podaci pokazuju ne samo rast izvoza, već i povećanu cirkulaciju znanja, komponenti i inovacija unutar globalne svemirske industrije.
Zanimljivo je da se ovaj trgovinski skok poklapa sa sve češćim strateškim ulaganjima EU u oblasti satelitske komunikacije, bezbednosti i klimatskog nadzora iz orbite. Projekti poput IRIS2 (novi evropski satelitski sistem) dodatno stimulišu rast ovog tržišta, čineći ga sve atraktivnijim i za privatne kompanije.
Ove brojke nisu slučajne — objavljene su uoči Međunarodnog dana ljudskih svemirskih letova, koji se obeležava 12. aprila. Ako je do sada svemir bio pitanje naučne fantastike i superdržava, sada i Evropa — kroz podatke, tehnologiju i izvoz — jasno poručuje: spremna je za orbitu.
Prema svežim podacima Eurostata, Evropska unija beleži vrtoglavi rast u izvozu svemirske tehnologije. Samo tokom 2024. godine, izvoz satelita, raketnih sistema i drugih svemirskih uređaja dostigao je rekordnih 1,217 milijardi evra, čime EU jasno signalizira svoj ulazak u novu eru — eru svemirske ekonomije.
Evropa više nije samo posmatrač u globalnoj svemirskoj trci. Tehnološki i izvozni podaci za 2024. godinu potvrđuju da je Evropska unija ozbiljno zakoračila u ligu svetskih svemirskih sila. Prema izveštaju Eurostata, EU je izvezla svemirske proizvode u vrednosti većoj od 1,2 milijarde evra, što prevazilazi nivo iz 2019. godine i ukazuje na konstantan rast sektora.
Glavni kupac evropske svemirske opreme su Sjedinjene Američke Države, koje su učestvovale sa čak 77,3% u ukupnom izvozu. Slede Indonezija i Južna Koreja, čime je potvrđeno da evropska tehnologija ima globalnu primenu, čak i van tradicionalnih tržišta.
U isto vreme, EU je uvezla svemirsku tehnologiju u vrednosti od 166 miliona evra, što je porast u odnosu na 117 miliona iz 2019. godine. Ovi podaci pokazuju ne samo rast izvoza, već i povećanu cirkulaciju znanja, komponenti i inovacija unutar globalne svemirske industrije.
Zanimljivo je da se ovaj trgovinski skok poklapa sa sve češćim strateškim ulaganjima EU u oblasti satelitske komunikacije, bezbednosti i klimatskog nadzora iz orbite. Projekti poput IRIS2 (novi evropski satelitski sistem) dodatno stimulišu rast ovog tržišta, čineći ga sve atraktivnijim i za privatne kompanije.
Ove brojke nisu slučajne — objavljene su uoči Međunarodnog dana ljudskih svemirskih letova, koji se obeležava 12. aprila. Ako je do sada svemir bio pitanje naučne fantastike i superdržava, sada i Evropa — kroz podatke, tehnologiju i izvoz — jasno poručuje: spremna je za orbitu.
